Zbog toga je ova mama sačinila listu, koja se, po njenim rečima, posle šestomesečnog testiranja pokazala vrlo delotvornom.

U pitanju je kratki spisak stvari koje njena deca – od deset i trinaest godina – moraju da rade svakog dana, pre nego što smeju i da pogledaju u neki ekran:

Nema ekrana osim ako ste:
1. Čitali bar 25 minuta neki tekst, a da to ne bude strip
2. Uradili sav domaći
3. U kalendaru zabeležili sve predstojeće rokove i kontrolne zadatke, i isplanirali termine za učenje
4. Radili nešto kreativno ili korisno bar 45 minuta
5. Namestili krevet i sredili sobu6. Obavili bar jedan kućni posao (sa njene liste)

Objasnila je deci – možete koristiti računar ili gledati televiziju koliko god hoćete, sve dok prethodno uradite sve sa spiska. Nema popuštanja, pregovaranja, žalbi. Verovatno mislite da mi se deca po ceo dan zaglupljuju ispred ekrana? E, tu stupaju na snagu Njutnovi zakoni, piše ona. Ako deca ujutru odmah izjure napolje, ceo dan će se igrati. Ako prvo sednu ispred ekrana, ceo dan će buljiti u njega.

Prve nedelje, ćerka je naučila da koristi pištolj za lepak i po čitav dan je pravila trospratnicu od kartona i čepova od plute. Sin je uzeo knjigu u ruke i za dve nedelje pročitao ih čak pet. Domaći zadaci bili su urađeni bez podsećanja. Pekli su i kolače, a soba im je bila uredna. Vreme za računarom se smanjilo. Za ovih šest meseci, rezultati su odlični, zaključuje ona, preporučujući ovaj metod svim roditeljima koji muče iste muke sa decom ispred ekrana.