Zašto bi deca spremala za sobom?

Mislim da deca bolje sarađuju kad im se jasno predoči zašto nešto rade. Ne spremaju sobu zbog mame i tate, već zbog sebe. Biće organizovaniji, uštedeće vreme ako uvek budu znali gde im se šta nalazi. Učeći se raznim kućnim poslovima, razvijaju samostalnost, samim tim i samopozdanje. Takođe, uče se da pomažu drugima i dele obaveze.

Dete od godinu i po takođe može da dobije određene zadatke, npr. da slaže svoje igračke u kutiju. Deca uče po principu imitiranja. Kad kažem mojim sinovima ‘Hajde, složite igračke!’ ne dobijam željeni rezultat. Sasvim je druga priča kad uzmem kutiju i počem i ja da slažem sa njima.

Isto važi i za učenje. Ne treba im plaćati da bi dobijali petice. Ocene nisu najvažnije. Važno je razumeti gradivo, razviti ljubav prema učenju, pokazati deci praktičnim primerom kako naučenu teoriju mogu da primene u stvarnom životu. Deca su po prirodi radoznala i vole da istražuju. Kada shvate da su knjige vrata ka novim neistraženim svetovima, ocene neće biti problem.

Ne kažem da deci ne treba davati novac, samo ga ne treba koristiti kao mamac. Treba ih na vreme početi učiti da štede i kako da raspolažu novcem. A novac kao nagrada? U posebnim prilikama, kad ulažu dodatni napor da nešto urade.

Dovitljivi roditelji neće morati da pribegavaju ‘plaćanju’. Bitno je da budu istrajni i strpljivi u razvijanju korisnih navika kod svoje dece. Ispravne navike grade ispravan karakter, a to je najveća roditeljska nagrada.