Od roditelja se nasleđuje potencijal, a ne inteligencija
Otkad su u posljednje dve i po decenije višesatno sedenje pred televizorom i video igre zamenile penjanje po drveću, loptanje, trčanje i skakanje u prirodi, polovina današnje dece od šest godina ima razvojne poteškoće. Tvrdi to dr. Ranko Rajović, specijalista interne medicine iz Novoga Sada, koji se godinama bavio istraživanjima u oblasti neurofiziologije i njenoj primeni u pedagogiji.Taj doktor, inače osnivač Mensa Srbije i Odseka za nadarene "Nikola Tesla Centra" te višegodišnji predsednik odbora svetske Mense za darovitu decu, održao je predavanje “Kako uspješno razvijati IQ djeteta kroz igru” i predstavio svoju metodu učenja NTC zasnovanu na igri koja se provodi u 15 evropskih zemalja. Taj metod temelji se na funkcionalnom, primjenjivom znanju do kojeg se stiže igrom, asocijacijama i rešavanjem logičkih zagonetki, a ne bubanjem i reprodukcijom podataka.Rešite probleme u razvoju.Dr. Rajović, prie svega, problem s razvojem dece pripisuje roditeljima. Smatra kako roditelji grieše jer prevelikom brigom deci umanjuju razvoj bioloških sposobnosti i prilagođavanje okolini te ih prepuštaju modernim tehnologijama iza četiri zida koji im ne podstiču razvoj mozga. Od roditelja se nasleđuje potencijal, a ne inteligencija. Istraživanja dokazuju da intelektualne sposobnosti zavise upravo o broju sinapsi u mozgu koje se formiraju zavisno od raznih stimulacija. Deca danas više vremena provedu u stanu, a bez kretanja ne razvijaju se važni delovi mozga. Gledanje televizije je problem ako dugo traje, jer dete koje se ne kreće šalje pogrešne impulse u mozak. Ono što je evidentno, to su smetnje govora i ravna stopala kod 70 posto dece, a razvojne poteškoće prisutne su kod svakog drugog deteta od šest godina - upozorava dr. Rajović. Naglašava da je problem i to što deca više ne hodaju jer se voze automobilima u vrtiće ili škole.
Zašto su deca iz Azije naprednija od evropske dece?
Dete koje se želi vrteti treba i pustiti da se vrti tako da ono samo odabere koliko vremena želi provesti u toj aktivnosti. Ako želi skakati s fotelje na fotelju, ne treba mu braniti jer sve to simulira nastanak sinapsi. Za svakih pola sata ili sat gledanja televizije, dijte istog dana treba da provede dvostruko više vremena napolju u igri. Višesatno igranje kompjuterskih igara vodi do sve prisutnije disleksije, kao i poremećaja u govoru - kaže poznati stručnjak, saradnik 11 fakulteta i otac četvero djece.Istraživanja su pokazala da mozak uspostavlja 75 posto svih neuronskih veza u mozgu (sinapsi) do sedme godine, a od toga 50 posto sinapsi nastane već do pete godine. Dokazano je da tokom osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja učenici koriste samo 25 posto mogućnosti mozga, a nastava se, uz to, provodi po postulatima starima i više od 90 godina bez da, ustvrdio je Rajović, prati fiziologiju mozga. Stoga upućuje na to da se posebno treba posvetiti predškolskom uzrastu, delotvornijem učenju i korištenju dečjeg pamćenja, kao što se to radi u azijskim zemljama poput Japana i Kine.Rajović svoje zaključke o intelektualnoj nadmoći azijske djece temelji na PISA testiranju (Programme for International Student Assessment), međunarodnoj proceni znanja i vještina 15-godišnjih učenika koja se svake tri godine provodi u industrijskim zemljama.Dobra japanska iskustva- PISA test iz 2003., 2006. i 2009. pokazao je da deca, ne samo sa područja bivše Jugoslavije, nego i iz čitave Evrope, znatno zaostaju za vršnjacima iz istočne Azije. Jedna od pretpostavki je da je razlog tome rana stimulacija koja je uobičajena za decu iz istočne Azije. Naime, dok evropska deca počinju učiti slova tek u petoj ili šestoj godini, u Japanu već u trećoj godini znaju više od 100 slova svog pisma – slikovnih simbola. Odnosno, svladavaju dva paralelna pisma, jedno koje ih uči japanske pojmove, a drugo uvezene poput automobila, filmova i sl. Rezultati koji pokazuju da deca iz jugoistočne Azije postižu posebne rezultate na međunarodnim testovima znanja dovode do zaključka da su njihove metode ranog učenja prepoznavanja simbola, tj. klasifikacija i asocijativno pamćenje, zaista stimulativne. Japanci koriste mozak drugačije. Recimo, njihova matematička sekcija za naprednu decu u 6. razredu dobije na papiru milionske brojeve da ih pomnože. Dete gleda taj broj, nešto kucka rukom i dobije rezultat za 10-ak sekundi što mi ne možemo bez digitrona. Također, kod nas svaka je nova generacija slabija i slabija. Imaju manji rečnik te opšte i znanje iz matematike - rekao je dr. Rajović.U Evropi se jedino Finska izdvaja s djecom koja funkcionalno razmišljanju. Njihov model učenja pokušao se primijeniti i u drugim zemljama, no nije se pokazao naročito uspešnim. Rajović smatra da je razlog visokog nivoa funkcionalnog znanja uslovljen činjenicom da oko 60 posto finskih mališana nauči govoriti Švedski jezik u ranom uzrastu, a on je potpuno drugačiji od njihovog maternjeg jezika, inače vrlo teškog i komplikovanog jezika."Učite mališane zastavama država"Dr. Rajović je osmislio NTC program za učenje. Kroz igre, slagalice i karte, ovaj metod pomaže da deca nauče puno stvari. Rajović predlaže roditeljima da decu u najranijem uzrastu uče zastavama država, kao i asocijacije koje se vežu uz te zemlje.
